O knjizi "Slonica koja je izgubila sreću i druge budističke priče"

Kao što i sami vidite, današnja objava je nešto drugačija jer konačno pišem na srpskom jeziku za razliku od većine objava koje su na engleskom. Juče sam počela a danas završila sa čitanjem knjige "Slonica koja je izgubila sreću i druge budističke priče" ađana Brama. S obzirom da volim ponekad da pročitam nešto od popularne psihologije, ovu knjigu sam dobila kao preporuku u biblioteci jer je slična toj tematici a opet je drugačija jer se zasniva na budističkom učenju i načinu razmišljanja. Sam naslov mi je bio dovoljno neobičan a kada sam čula za drugi naslov istog autora "Krava koja je plakala", radoznalost mi nije dala mira pa sam uzela slonicu jer je krava bila na čitanju. :)

Knjiga se sastoji od 108 numerisanih kratkih priča. Neke od njih su iz života ađana Brama tj. pouke o životu na osnovu njegovih iskustava i dešavanja, neke su o njegovim prijateljima, učenicima ili ljudima koji su ga kontaktirali da im pomogne sa raznim problemima, izazovima i životnim situacijama, neke priče su potekle ili su inspirisane raznim drevnim predanjima a neke su izmišljene. U svakom slučaju, sa mnogima sam uspela da se poistovetim ne zbog identične situacije u kojoj sam se ja lično našla, nego zbog poistovećivanja sa osećanjima koja se predstavljaju kroz priču a koje sam i ja osećala.

Ono što mi se sviđa jeste to što ima humora i šala u mnogim pričama pored same budističke mudrosti. Na neki način, mnogo toga što sam pročitala u ovoj knjizi me je nateralo da zastanem sa čitanjem, jer sam se setila mnogih situacija u kojima sam osećala tačno ono što je navedeno i preispitala sopstvene reakcije u tim situacijama. Nisam razmišljala "Možda sam trebala drugačije da postupim" ili "Volela bih da sam uradila/rekla nešto drugo" nego je to bilo čisto opažanje i učenje lekcije bez osećaja krivice ili kajanja. Na kraju krajeva, kao "običan čovek" ne mogu da očekujem da reagujem kao budistički monah :) ali definitivno ima dosta pouka i primera o dobroti, praštanju, saosećanju, veri, poštovanju...

header 1.png

Lično volim ponekad da se podsetim i čitam o ovim pozitivnim ljudskim osobinama kao i prevazilaženju loših situacija, negativnih osećanja, bez obzira da li se radi o realnim primerima ili izmišljenim pričama - efekat je isti: inspiracija, sagledanje situacija iz sopstvenog života sa nekog drugog ugla, preispitivanje i suočavanje sa osećanjima... Iskreno, nisu mi sve priče legle, što je opet sasvim u redu jer mi se generalno knjiga svidela a neke delove ću da zabeležim u svesku ili da slikam jer mislim da će mi biti korisni podsetnici i u budućnosti.

header 1.png

Odlučila sam jednu priču da vam ispišem, meni je bila zanimljiva a nadam se da će biti i vama:

11. Dobro? Loše? Ko zna!

Bio jednom jedan kralj koji je otišao u lov i posekao prst. Pozvao je lekara, koji ga je uvek pratio u lov, a lekar je stavio zavoj preko rane.
"Hoće li sve biti u redu?", pitao je kralj.
"Dobro? Loše? Ko zna!", odvratio je lekar, pa su nastavili lov.
Kad su se vratili u palatu, rana se uveliko inficirala i kralj je ponovo pozvao lekara. Lekar je očistio ranu, pažljivo naneo na nju melem i ponovo je previo.
"Jeste li sigurni da će biti dobro?", upitao je kralj, sad već pomalo zabrinuto.
"Dobro? Loše? Ko zna!", ponovo je rekao lekar. Kralj se zabrinuo.
Njegova briga pokazala se opravdanom kada je, za nekoliko dana, infekcija toliko buknula da je lekar morao da mu amputira prst! Kralj je bio toliko besan da ga je lično odveo u tamnicu i bacio u ćeliju.
"Pa, doktore, kako ti se dopada u zatvoru?"
"Biti u zatvoru, gospodaru... Dobro? Loše? Ko zna!", odgovorio je lekar, sležući ramenima.
"Ti nisi samo nesposoban, nego i lud!", izjavio je lekar i otišao.
Nekoliko nedelja kasnije, kada je rana već zarasla, kralj je ponovo otišao u lov. Dok je gonio životinju, odvojio se od ostalih i nekako zalutao u šumi. Dok je lutao, zarobili su ga urođenici. Bio je neki njihov praznik, a oni su našli žrtvu za svoje bogove džungle! Vezali su kralja za veliko drvo, a njihov vrač počeo je da peva i pleše dok su ostali iz plemena oštrili nož za žrtvovanje. Sveštenik je uzeo nož i već se spremio da zaseče kralju grlo, a onda je povikao: "Stoj! Ovaj čovek ima samo devet prstiju. Nije dovoljno savršen za žrtvu našem bogu. Oslobodite ga!"
Nakon nekoliko dana kralj je nekako našao put do svoje palate i otišao je pravo u tamnicu da se zahvali mudrom lekaru.
"Mislio sam da si glup što stalno ponavljaš 'Dobro? Loše? Ko zna!'. Sad znam da imaš pravo. Bilo je dobro što sam ostao bez prsta. To mi je spaslo život. Ali bilo je loše što sam te bacio u tamnicu. Žao mi je."
"Kako to mislite, gospodaru? Da me niste utamničili, bio bih sa vama u lovu, pa bi zarobili i mene. A ja imam sve prste!"

header 1.png

Kako vam se čini? Znam da su mišljenja što se ove teme tiče podeljena pa bih volela da čujem kakav je vaš stav?

Mislim da ću večeras da počnem "Igra šaptača" Donata Karizija što će biti četvrta njegova knjiga koju čitam posle Gospodara senki, Lovca na duše i Šaptača. S obzirom da njegove knjige "gutam", ne znam koliko je pametno da je počinjem večeras jer znam da neće biti spavanja dok se ne završi.

Krimi priče, drame, trileri i misterije su mi omiljene što se tiče kniga pa i serija/filmova ali ipak sam se nekako odlučila za pisanje o "Slonici koja je izgubila sreću", verovatno zato što nikada nigde nisam objavljivala svoje mišljenje o knjigama koje čitam jer ne umem lepo da prepričavam radnje pa je ovo bio lakši zadatak. Možda ubuduće napišem još neku objavu sličnu ovoj.